Ljubavni koloplet gospodina sa Vračara

Stameni muškarac sa pedeset i nešto godina u top formi, izuzetno samodisciplinovan, gotovo matematički racionalan, gradska faca, rođen na Vračaru, zanimljiv, pričljiv, pored rukovodećeg posla u firmi uspevao je i da čita razne knjige. Do ovog leta opušteno smo se predveče šetkali po vračarskim ulicama oko Kalenića i Hrama pa sve dole do Cvetnog trga. Sasvim „dezinfikovan“ privatan život, sa suprugom, rođenom na Vračaru, bio je u međusobno usaglašenim nedodirljivim odnosima, prava bračna harmonija, i nije bilo šanse da njegov brak zaglavi u onaj klasičan mučiteljski gulag, pun buke i besa. Ne! Svako od njih je u stanu imao svoju stvar, svoj tanjir, svoju viljušku i kašiku, svoju stolicu, svoje mesto za stolom, svoju sobu i svoj mir, vikendom su spokojno dremali svako u svojoj sobi i skrolovali svako svoje sajtove. Vedro mi je priznao da Ne, seksa nema i pomirio se s tim da ga neće ni biti. Ne smeta mu! Ne nedostaje mu! Udobno je bez strasti.

Pre nego da se venčaju ima tome dvadeset godina bili su drugari i ona mu je pomogla da izađe iz pakla kazina. Podigla je kredit i otplatila njegove kockarske dugove. Posle toga su se uzeli. Nikada svađa, sve ravno i džentlmenski. Sa prethodnom, svojom prvom ženom, posle četiri godine braka bez dece razveo se pre trideset godina u vreme masovnih protesta protiv Miloševića i od tada je više nije video, iako i ona živi na Vračaru.

Letos mu se život okrenuo naopačke. U hotelu Omorika na Tari, na seminaru koji je njegova firma organizovala sa partnerima, upoznao je nekoliko godina mlađu ženu iz Novog Sada. Ljubav u trenu, erupcija strasti uzdrmala ga i ponovo je pronašao seks i utonuo u slasti Erosa. Radosno poput dečaka je kliktao Novi sam čovek! Ja sam zaboravio da sam mlad! Život je tako lep! Novosađanka je prelepa, hvalio se, i još mlađe izgleda nego što ima godina, stvarno ga je zavolela, mada je i ona bila ubeđena da je iscrpila sve u životu i da joj se sigurno više ne može dogoditi ljubav. Jeste, udata je, muž joj je vrlo bogat, ima poslove u inostranstvu, ali i ljubavnice, davno je prestala da ga voli i nije je briga šta radi, glavno je da on redovno mesečno daje ili šalje novac za kuću, za nju i decu koja su već odrasla.

Svaki drugi, treći dan putovao je do Novog Sada ili Sremskih Karlovaca, vraćao se ushićen, opijen ljubavlju od jutra do mraka. Odlučili su da se hitno razvedu od svojih partnera i žive slobodno. Ženi je bez uvijanja i odlučno rekao da se zaljubio, da hoće razvod odmah i da želi da što pre prodaju stan i podele novac. Smirivala ga je i predlagala mu da ne brzaju, možda će ga sve to proći, pa će mirno nastaviti da žive zajedno kao i do tada. Ni da čuje! Nikada više natrag u tu bračnu dušegupku! Na sudu se sve završilo za pet minuta. Vratili su se kući, promenili su brave na svojim sobama i zaključavali ih i kad su bili u njima i kada nisu. Angažovao je nekoliko agencija da im što pre prodaju stan.

Novosađanka je za obračun sa mužem čekala, kako je govorila, „pogodan momenat“ i ulazili su već u četvrti mesec avanture a taj „momenat“ nije iskrsavao. Na jednom od sastanaka nabacila je da joj se čini da je njen muž naslutio da ona ima nekog i da je u poslednja dva meseca drastično smanjio svotu novca koju šalje, a deca traže, a evo izlaze i jesenje modne kolekcije…

Ja nju ne mogu da razumem, ja nju ne mogu da razumem, ponavljao je kao izgrebana ploča pre tri meseca na uglu Njegoševe i Nevesinjske. Novosađanka je iznenada zauzela hibridni stav, toplo-hladno. Snužden, izmučen, sa grčom patnje na licu i beznađem u očima - to je bio opis čoveka preda mnom. Bez ikakvog njemu poznatog razloga isključivala je mobilni u sred razgovora, pa se javljala posle nekoliko dana sa poniznim izvinjavanjima, tražila oproštaj jer ga ludo voli i ne može da živi bez njega. I bude nekoliko dana kao u raju, pa se neočekivano strašno uvredi na neku njegovu reč u kojoj ona pronađe značenje kakvo mu nikada ne bi palo na pamet. U nastupima ljutine ujedala bi ga za srce, prebacivala da je nesposoban, da je u životu mogao više, da je zapravo promašio život, i da je sebičan i da nikoga ne može da voli, što je i dokazao surovim ponašanjem prema ženi sa kojom se razveo, posle toliko godina braka morao je da bude prema njoj nežan i velikodušan. Menopauza, depresija, pitao sam tek da nešto kažem pred navalom njegovog očajanja?

Ma ne, ciklus joj je redovan… ali da znaš kako je divna kada je prođu te bube!? Naterala me je da čitam knjige koje nikada ranije ne bih uzeo u ruke. Naredila mi je da proučim Lauru Kipnis i pozajmila mi njene dve knjige Ženska psiha i Protiv ljubavi… Mnogo mi zamera što ne čitam njene lične objave na fejsbuku u kojima ispisuje mudre ljubavne savete ženama, i još gore - ne lajkujem joj! Dokaz je to da je ne volim!

Pa da li su ti te knjige pomogle da je razumeš?

Nisu knjige za brzo čitanje, a ona mi ih je posle četiri dana uzela. Zapamtio sam neke rečenice koje je debelim flomasterom podvukla, recimo – Nemojte pretvoriti muškarca u središte svog postojanja… pa onda da su žene u nekoj vrsti ontološkog nedostatka, uvek bi nešto trebalo da ispravljaju na sebi, podvukla je Ako ste moderna žena, nešto je uvek slomljeno, kao žene moraju stalno da se poboljšavaju, da budu mršavije, seksepilnije, samopouzdanije, da prestanu da izlaze s kretenima, da obavezno izbegavaju hejterska prijateljstva…

Voleo ju je i dalje, mada više nije mogao ni da razgovara normalno s njom, toliko je pazio na svaku reč koju izgovara. I šta ćeš da radiš, pitao sam ga na ćošku preko puta Kalenića? Slegnuo je apatično ramenima, Ništa, baš me briga, neka bude šta bude… Da li ćeš da se pomiriš sa ženom, još niste prodali stan? Razmišljao sam i o tome, imam osećaj da bi ona prihvatila… Opet bi te spasila kao pre toliko godina od kocke, šalim se. Krto se nasmejao i beznadežno podigao ruku u vis…

Čim sam se vratio s puta svraćam u Coffeedream u Krunskoj, društvo je na okupu i s vrata me pitaju da li znam da se N. oženio? Ma ne! Sa? Vratio se ženi? Sa Novosađankom? Neka nova? Ne, ne, sa prvom ženom!

O toj ženi pričao mi je u davno prošlom vremenu, a sa tonom i izrazom lica da je bilo jasno da su i emocije mumificirane u davno prošlom vremenu. Zovem ga, u susret mi dolazi potpuno drugi čovek od onoga koga sam ostavio, bodar, ozaren nekom dobrotom i mekoćom.

Šta to bi?

Sreli smo se kada su počeli ovi studentski i đački protesti ispred gimnazije, davali smo im podršku. Zar se nije udala posle tebe? Jeste, ali nije dugo trajalo. Posle protesta otišli smo u kafić. Ona je sve znala šta se meni u međuvremenu događalo, pratila je moj život izdaleka, čak mi je sa osmehom dobacila Ooo, prošao si nedavno kroz doogađajeee, nadam se neozleđen. Onda smo još dva-tri puta otišli na kafu, pozvala me kod sebe na kolače koje je ona pravila, šta da ti kažem, bilo nam je lepo, i posle nedelju dana sam je pitao Zašto se mi ne bismo venčali? A Novosađanka? Odmahuje rukom.

Živite zajedno? Gde? U njenom stanu?

U Mirijevu… prodao sam stan i kupio jedan prostrani u Mirijevu…

Otišao si iz centra grada!? Ovde si celog života! Imao pogled na Hram, Biblioteku i Savu?...

Imamo tamo bašticu i jednu voćku… mnogo nam je lepo…

Razveli ste se u vreme protesta devedesetih i sada se ponovo venčali na protestima 2025? Za tri meseca koliko me nije bilo na Vračaru, napravio si krug od 360 stepeni i vratio se 30 godina nazad!

Veselo se nasmejao, Da, eto, jedan talas protesta nas je nasukao, drugi digao…

(22. mart 2025.)