Momčilo Đorgović

TEŠKI SUSRETI SA NAMA SAMIMA

datum 22.03.2017 17:04 od mdjorgovic, kategorija: OKRUGLI STO pregledano 240 pregleda, komentari 0 komentara


Petar V. Arbutina



Bez obzira na tamne tonove koji danas ovde preovlađuju, smatram da je ovo jedna dobronamerna knjiga jer autor očigledno nije imao nameru da piše o lošim i dobrim Srbima već o osobinama koje upravo vode ka tim stereotipima

Bez obzira na tamne tonove koji danas ovde preovlađuju, smatram da je ovo jedna dobronamerna knjiga jer autor očigledno nije imao nameru da piše o lošim i dobrim Srbima već o osobinama koje upravo vode ka tim stereotipima. Nedovoljno tačne za hipotezu, ali dovoljno uverljive za istorisjku istinu. Ili kao u Ljermontovljevom Junaku našeg doba: „I oni koji o meni budu govorili dobro i oni koji budu govorili loše, podjednako će biti u krivu.“ Zato Đorgović bira glasove koji govore iz pozicija neposrednog iskustva i lične iskrenosti. Iako ovo poslednje možemo uzeti sa izvesnim rezervama, kao što istorijska nauka inače uzima memoare kao nedovoljno verodostojnu građu. No, činjenica je da je autor izabrao sećanja i zapise ljudi koji su često bili glavni akteri važnih istorijskih epizoda, ponekad izvan „glavnih“ tokova i uvida koje danas smatramo konačnim istorijskim istinama, ali vrlo bliski suštinskim važnim istorijskim protuberancama koje su mnogo više određivale prirodu događaja, često i način njegovog pamćenja. Ili, kako bi to rekao Napoleon Bonaparta: „Istorija je splet događaja oko kojih smo se konačno dogovorili“, očigledno je da se mi oko naše istorije još nismo dogovorili o mnogo čemu - realni su samo datumi događaja.

Mala, ljudska, obična istorija sadrži veliku istoriju kao sudbinu, fatumsku određenost „malog-velikog“ čoveka, koji u sopstvenom iskustvu preživljava posledice velikih lomova

Odogovori na ova pitanja značila bi spokoj istorijske istine ali i jednu širu sferu samospoznaje, na koju je očigledno autor računao, u kojoj bi mogli da se suočimo sa sobom i sa svojim identitetom naspram komfora ličnog i kolektivnog samozavaravanja u mitološkoj fantazmagoriji ili izmaštanim i samozadovoljavajućim slikama, često karikaturama. Zato je Đorgović pozvao svoje „svedoke“ da objasne i piscu i čitaocima: šta nam se to zaista desilo? Odnosno kako smo potucajući se po istorijskim putevima raznih političkih i društvenih dubioza, stigli do autodestruksije i uvek goreg rešenja koje nas je sve dublje vuklo ka ponorima pogrešnih opredeljenja i ka istorijskim dubiozama. Da, zaista, šta nas to tera da radimo protiv sebe, gde je interes autodestrukcije, izvan instikta usmerenog ka bližnjem ili upravo u njemu?

Predrag Milojević, legendarni novinar lista „Politika“, davno je napisao: „Memoari se pišu kada sećanje počinje da lapi, pa se sve loše stvari zaboravljaju i ostaju samo lepe.“ Đorgović je dragocene podatke ulančao u svoju priču, sledeći logiku istorijske aktuelnosti u okvirima jedne epizode, ali sa jasno definisanom svešću da je ta epizoda deo jednog kontinuiranog toka, sleda uzroka i posledica političkog i društvenog diletantizma, čaršijske svesti i zatamnjenih mesta zvaničnih verzija događaja. Lični kontekst doživljaja i njegovo kasnije (Đorgovićevo) tumačenje može se tumačiti odnosom „male“ i „velike“ (zvanične istorije). Velika istorija sadrži malu kao broj, aritmetičku vrednost - zbir, poginulih i preživelih, pobednika i poraženih, i nema sklonosti da se upušta u tumačenje pojedinačnih slučajeva. Mala, ljudska, obična istorija sadrži veliku istoriju kao sudbinu, fatumsku određenost „malog-velikog“ čoveka, koji u sopstvenom iskustvu preživljava posledice velikih lomova. „Drama istorije je isto što i osetljiva projekcija onoga što se u nama zbiva“, pisao je Žak Mariten davne 1937. godine. Da li se nešto u nama već desilo pa se projektovalo u spoljni svet, ili je to nastalo pod pritiskom spolja, pokušava da u ovom odličnom izboru kroz napise i citate memoarista odgovori Momčilo Đorgović. Pogotovo što glavnom toku pridružuje memoare stranaca koji su na posredan ili neposredan način učestvovali u važnim istorijskim epizodama. Tom metodom „izmeštenosti“ (M.Bahtin) Đorgović stvara liniju posmatranja, koja nije optrerećena nacionalnom ili ideološkom pripadnošću, a samim tim i oslobođena tipičnih isključivosti i surevnjivosti, čaršijske i palanačke pre svega.
U svakom slučaju ova knjiga je značajno istraživanje i nesporan trud da se sagledamo u onome što smo zaboravili, ali su drugi to zapamtili i za sebe i za nas. Teško je krenuti u susret nama samima, bolno je i neprijatno. Mislim da autor nije hteo da ide tako daleko do one jevanđeoske Hristove mudrosti „(...) istinu govorite i istina će vas osloboditi.“ Ali je svakako ukazao na puteve njenog traženja i mesta u naslagama pamćenja gde se susrećemo sa prećutanim ili olako zaboravljenim ljudima i događajima.

Autor je direktor Sektora za izdavanje knjiga JP Službeni glasnik



Tagovi: Petar V. Arbutina, Momčilo Đorgović, Tragedija jednog naroda

 

Ostavite komentar

Ime:

Email:

Komentar:

Unesite kod sa slike: (antispam)
Prepišite ovaj kod

Komentari (0)

Dosadašnja izdanja

TRAGEDIJA JEDNOG NARODATRAGEDIJA JEDNOG NARODA

Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe...

kliknite za dalje >>>

 “USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA” “USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA”

Politički putopis u 30 dramskih slika...

kliknite za dalje >>>

SRPSKI VALCERSRPSKI VALCER

 Okret smrti, ljubavi, incesta, politike i korupcije, atentata, novina...

kliknite za dalje >>>

EAST OF WEST, WEST OF EASTEAST OF WEST, WEST OF EAST

Reports from the storm of Serbian politics...

kliknite za dalje >>>

ĐILAS: VERNIK I JERETIKĐILAS: VERNIK I JERETIK

Knjiga razgovora sa Milovanom Ðilasom...

kliknite za dalje >>>

Kategorije tekstova

Anketa

Design by draganmarkovic.net