Hronika o izgubljenoj slobodi
Pahuljica u svom raju
Pahuljica stanuje u stanu na trećem spratu u Kralja Milana preko puta Predsedništva. Pokušavali su da je izvode, da je „uvedu“ u ulicu, u obližnji park, ali je unezverena ustuknula pred bezbrojnim nogama, cipelama, automobilskim točkovima i bukom. Više je volela da ostane na trećem spratu, sa koga ni preko prozora, niti preko balkona nije mogla da odluta u poznate mačije avanture. Stan je za nju bio celi svet. Nije htela iz njega ni da izađe, niti da ode. Prilagodila se centru grada i njegovoj teskobi. Nije ni na svojim nogama došla do ovog udobnog kutka. Pahuljica je doneta u torbi iz nekog dalekog kraja Zemuna. Dobro je obezbeđena, mazi se i pazi, voli, više uživa u tom „svetu“ nego li vlasnici.
Ona je našla svoj raj, zaključivao sam.
Ili je na krevetu ili na fotelji, ako nije već na stolu u kuhinji da zahvati iz šerpe pre nego što se porodica okupi. Gospodari prostorom u kome živi. Čim bilo ko sedne ispred kompjutera, evo je, prući se cela ispred tastature da se ekran ne vidi, ukoliko je pomere na kraj stola, ona istegne i opruži jednu nogu između ekrana i tastature, ipak je u kadru, ne može da se gleda u ekran a da se ne vidi ona. Ne podnosi da nije u centru pažnje. Odozgo sa prozora otmeno posmatra ljude i automobile na ulici. Pahuljica je prava vojvotkinja, aristocat, njena šapa nije dodirnula ni trotoar ulice sa tako slavnim imenom, briga je što je nazvana po jednom srpskom kralju. Šokirala bi se kada bi saznala da postoje i druge mačke, pogotovu one uličarke.
Bio sam u gostima kada se pojavila njena potreba za Drugim. Svima nam se umiljavala više nego obično, podmetala se da je mazimo, neprestano je sve stvari koje su imale ćošak stavljala u usta i grizla, nameštala se u položaj za kopulaciju, tiho mijaukala. U stalnom je pokretu, nemirna, atmosfera celog stana vibrira od njenog intenzivnog nagona za parenjem. Zasedao je porodični savet da odluči Šta da se radi, preispitivalo se gde da se nađe beli mačor iste rase. Niko nije znao gde ima isti takav u Beogradu. U centru se nije mogao sresti. Možda ga je i bilo, ali ko da zna, ako je i on bio zaključan u nekom raju kao i Pahuljica!? Dok je porodica razmišljala, nju je prošla volja za ljubavnikom. Posle dva meseca opet ju je uhvatila ljubavna pomama, ali porodica je u međuvremenu shvatila razmere mačkinog razmnožavanja. Da su sa stanom negde dalje sa dvorištem i uličicama pa i da tolerišu, ali u strogom centru grada život bi sa serijama njenih potomaka bio nemoguć.
Pahuljica je sterilisana. Oduzeti su joj ljubav i materinstvo, najvažnije komponente smisla u životu vrsta. Cena za raj u kome je prebivala.
Uprkos svemu, izgleda da je u njoj ostala utopijska Nada za autentičnom mačjom egzistencijom i jedne noći je, dok su gosti izlazili, šmugnula između njihovih nogu, a da niko nije primetio. Tek je rano ujutru ukapirano da Pahuljice nema i nastala je potraga po stubištu. Našli su je stisnutu i uplašenu u uglu pored ulaza u zgradu. Nije znala šta će sa slobodom u koju je te noći zakoračila. Tresla se od straha i kada su je uzeli u ruke nasumično je izbezumljeno pokušavala da grebe. Spustili su je na stepenice, međutim, nije umela da nađe put do svog doma. Ukopala se pred vratima na prvom spratu. Čak i u tim neuništivim stvorovima sa devet života što padaju na noge sa koje god visine da se bace, i uvek imaju jednu kombinaciju više za spas iz opasne situacije, strogi centar grada ubija njihovu snalažljivost. Jeste dobila Kulturu, ali su suzbijeni njeni instinkti i veštine preživljavanja. Kultura je onesposobila Prirodu.
Da li je mačka svesna svog iskustva? Tomas Nejgel, američki filozof, veruje da se gotovo u svim formama animalnog života (osim baš u onim najjednostavnijim) pojavljuje svesno iskustvo, i svoju je tezu razrađivao na primeru slepih miševa. Vuk Šećerović, naš istaknuti prevodilac sa više jezika, skrenuo mi je pažnju da je nedavno u Španiji objavljena knjiga Kako životinje doživljavaju i razumeju smrt Suzane Monso sa katedre za logiku, istoriju i filozofiju Univerziteta u Madridu. Svakako bi bilo zanimljivo da se prevede.
Mačke su, pored pasa, najintimniji svedoci naših života, kako mi izgledamo njima još uvek ne znamo, verovatno ćemo i to jednog dana saznati. U svojoj kući, francuski predsednik Šarl de Gol nije se odvajao od mačke, prisustvovala je svim njegovim susretima, slušala razgovore sa najumnijim glavama Francuske i planete. Šta je ona čula i kako je razumela te svetske razgovore? Književnik Andre Malro je zabeležio da je stalno držala rep ukočeno i visoko - u formi znaka pitanja.
(24. oktobar 2024.)
