Pohvala ljutom, allegro brillante

Ne znam zašto se slatko toliko uzdiže iznad svih ukusa, ljuto mi je slađe od slatkog. A i zdravije. Ljuta trava na ljutu ranu! Dobro razmislimo šta ova poslovica poručuje.

Ljuto potpiruje optimizam volje, otvara prostore vedrine, ono je protiv smrti, diže i ubrzava, njega ne podnose depresivni i svi mrzitelji života. Kad se jede ljuto, nemoguće je mrzeti, obujmi vihor egzaltacije, šire se pluća, uuuuuusssiisssaava se kiseonik u većim količinama i u većoj brzini prolazi kroz svaku ćeliju, kapsacin udara kao droga, opija i tera na brbljanje. Gori vatra! Mržnja stiska, koči, paralizuje, pretvara u led. Ljuto širi, daje gas do daske, razigrava, a udovi plešu poput Šivinih, otvaraju se usta i pred usnama se maše šakom kao lepezom, trpamo sredinu od hleba da ublažimo. Sa ljutim u ustima ne može da se ćuti, jezik je nemiran, ne zna šta ga je snašlo, ljuto i urnebesno su sinonimi. Ljuto udara i u oči, isteruje suze niz obraze i nos, svako ko je ljuštio crni luk dobro to zna. Ne možeš se suzdržati, ne možeš se pretvarati. Nemački pisac Ginter Gras je ljuštenje luka uzeo i kao naslov i kao metaforu za svoj tekst u kome je otkrio da je u mladim danima, gotovo dečačkim, bio u nacističkim jurišnim odredima. Vrlo ljuta istina, ali on je oljuštio taj ljuti luk i proplakao. U ljutom je prestao da beži i da se krije od sebe, našao je utehu, izmirio se sa sobom.

Mogao bi se napisati solidan doktorat na temu Uticaj ljutih paprika na dobro i veselo raspoloženje! Nema dobrog ručka bez ljutog, a ni mezea. Najomiljenija mi je pikant salata uz mladi hladni sir. U veliku šolju sa sitno iseckanim svežim paradajzom i sa sitno iseckanim belim lukom ubace se komadići vruće pečene papričice sa plotne, zalije uljem i pokrije tacnom da odstoji jedno pola sata da se svi ukusi unutra prožmu. Miris i ljutina papričica prodire u sve sastojke, dominantni su i šire se po jeziku i nepcima i izazivaju osećaj zadovoljstva i pojačavaju apetit. Svoj mrtvoj prirodi što je na stolu suđeno je da bude pojedena. Ljuta papričica poput Dive assolute u solo operskoj ariji, očaravajući čula, vodi kroz božanstvena sazvučja celog orkestra u kompoziciji jedenja, adagio, allegro, vivace, rondeau... Jede se vruće. Ohlađeno ne izaziva ushićenje i veselost jednog allegro brillante.

Ljute paprike se, poznato je, mogu pržiti solo ili u horu prženije sa paradajzom i jajima. Peku se i na plotni dok se ljutina širi po kuhinji, udara u nos i u oči. Vezenke se proprže, poređaju i preliju uljem, sirćetom, belim lukom i peršunom. Uz papriku macanicu možeš, tako se kaže, boga oca da pojedeš – pečene paprike se istucaju u kalenici, doda se tucani osušeni paradajz, beli luk i vrelo ulje. A ljutenica? Izbuše se sitne okrugle đinke i ukuvaju se u sosu od paradajza.

Naravno da je ljuto u vezi sa erotikom. Pokreće krv, a kad grune erektivna krv svaki delić tela je prokrvljen i izazvan da uživa. Na tržnici u Rijeci pored ribarnice davno je jedan Makedonac postavio živopisni kiosk, nudi baštovanluk iz sopstvene bašte, a najviše razne vrste južnjačkih, makedonskih paprika. Ta njegova izložba privlači mlađe Nemice, Francuskinje, Holanđanke, Amerikanke… mame ih krupnije i sitnije otrovnice raznih boja kojima je kiosk okićen. Sve su ljute, poput satira mekeće Makedonac, čiilii, čiilii… raseče papričicu, ali im ne dozvoljava da gricnu, već da liznu, jer je ljuutooo, ljuutooo, otrooov... Njima se to vrlo dopada, ushićene su, stavljaju šake na usta, mašu ispred otvorenih zažarenih usana, kikoću se, ne odlaze, hoće još jednom da liznu. Oko njega je uvek vesela graja ženskinja, okupljaju se i druge, radoznale. Erotska mađija. Rableovska. Izvrće i prevrće. Skaredna. Bezobrazna.

Ljutina je kod nas poželjna i u karakteru ljudi. Harizmatičnom muškarcu dobro stoji da bude malo ljut, očekuje se, a ne da se benavi i lezi kao kakva p…., odnosno bena. Do danas, i pisci i čitaoci, jedni kad pišu, drugi kad čitaju o knezu-Milošu, uživaju u sceni kada se on malo ljutne, pa se brecne na one ispred i ispod njega. To je dokaz njegovog autoriteta i njegove muževnosti. Neće valjda da cvrkuće i umoljava kao devojčica. Od devojaka se očekuje da budu mile, drage, naivno dobrodušne, ali u braku kada postanu žene, Sterija kroz džandrljivog muža upozorava da nije dobra ona žena koja po kući jedva odi, mrzi je čisto govoriti, kud pođe, tu sedne…nego, mora da je živa, okretna, gazdarica u kući, koja sve vidi, pa ako je i malo poljuta. Ali ta ljutina mora da bude strogo ograničena, ne sme da po svima u kući gruva, a mužu ne da ni pisnuti. Čini mi se da se kod nas najviše žena hvali da je živa vatra, a to znači i nasmejana, ali i blago poljuta, odnosno preduzimljiva u više pravaca.

Ljute paprike rasute po tezgama Kalenića meni su oaza u gradskoj pustinji. Okačene poput minđuša onako crvene i krive, gotovo kovrdžave, orjentiri su da se ne izgubimo u pazarskom metežu. Njeno Veličanstvo Paprika! Šiljka, babura, crvena i bela najlonka, crvena vezenka, crvena i mesnata kurtovka, sitne đinke u obliku paradajza, i neugledne na izgled, nekako šugave, ozime. Pooljute bolje su od slatkih paprika, najbolje su one ljute kao otrov što žare celom dužinom probavnog trakta. Slušao sam stare niške hedoniste kako preziru moderna kupatila i ve-ce šolje, čeznu za poljskim klozetima sa retko zakucanim daskama u donjem delu tako da nesmetano piri sveži povetarac, zna se zašto, hladi od ljutog, tvrde da je to neopisivo blaženstvo. Prilog Frojdovoj teoriji o analnim tipovima.

Postoji tezga na Kaleniću na kojoj su sve vrste ljutih naših paprika. Nalazi se u „glavnoj ulici“ preko puta kioska u kome se prodaju slanina, čvarci, suva rebra, dimljene kolenice. Kod čiče iz Lakošnice. Od Niša do Leskovca i Vlasotinca pruža se plodna južnomoravska kotlina, mešaju se egejska i kontinentalna klima, vrlo topla leta i hladne, vetrovite zime, a oko Leskovca su bašte, tzv. ljuti pojas, prednjače sela Pečenjevci, Lakošnica i Stajkovci, gde sazrevaju tone čuvenih ljutih leskovačkih paprika.

Topli akordi u zimskim danima.

(11. novembar, 2024.)