Kontrapunkt

Rijeka je „tanak“ grad, stisnut između zaliva ispred i planinskog masiva iza sebe, centralni deo, luka i oko luke nasut je drobljenim stenama iz okolnih kamenoloma i nanosima reke. Nije kao Pula koja se od mora rasprostire na sve strane, riječka širina je dva do tri kilometara od mora do kamenite strmine, i u dužini do deset kilometara uz i niz obalu, povezana sa naseljima i gradićima do Lovrana s jedne strane i Bakra s druge, pa se urbani prsten zatvara preko kvarnerskih ostrva. Tako spregnutu reljefom muzički bih je ilustrovao tonom „visoko C“.

Prošle nedelje imala je dva muzička događaja koja dobro ilustruju njenu „širinu“.

Prvi je šou Aleksandre Prijović (regionalne zvezde, kako je mediji označavaju) s kojim je počela trodnevno gostovanje u Centru Zamet; slede Varaždin, Zadar, Ljubljana. Na netu obožavaoci Ženi Majci Kraljici šalju herc poruke, potpisuju se pripadnici svih naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Drugi je događaj, Banda troje, Vesna Pisarović, Ivan Kapec i Pavle Jovanović u antikvarijatu Ex Libris na Riva Boduli.

Na prvom nisam bio, ali drugi s pažnjom odgledao, slušao i uživao.

Novinarka Novog lista detaljno je i stručno opisala oba događaja. Kada sam pročitao izveštaj o šou Aleksandre Prijović zažalio sam što nisam bio da s Riječkom publikom uživam u spektaklu kako je glasio naslov. Zaneo me opis događaja, osetio zadovoljstvo u tekstu, mada sumnjam da bih na licu mesta izdržao više od desetak minuta, u masi u transu, sa zvukom podešenim da u ušima zvoni sledeća dva dana i sa tom vrstom muzike. Na fotkama u prvim redovima navala mlade generacije. Piše da je publika u glas zapevala već na prvom stihu, ređale su se pesme zanimljivih naslova Testament, Devet života, Ja sam odlično, Totalna anestezija, Psiho, Marš, Placebo, Lopov, Dam, dam, dam, Nije mene dušo ubilo, Za nas kasno je... publika je potresno doživljavala i preživljavala pevane reči, opisivale su njihov život, ritam i melodija su ih dizali i spuštali. Koncert su potopile suze, svi su zaplakali. Posetioci nisu bili samo iz Rijeke i neposredne okoline, već i sa Kvarnera i iz Like, Istre, Zagreba, policija je imala pune ruke posla da bi obezbedila red i normalizovala saobraćaj. Pop-folk zvezda oduševila je nastupom, opisuje novinarka, izrazito snažni scenski efekti – na ekranima megalomanske pozornice prikazivali su se vizuali četiri elementa, zemlje, vatre, vode i vazduha, a poneki od njih su se tokom koncerta pojavili i u fizičkoj varijanti… ovi snažni scenski efekti, light show, retko se mogu videti na koncertima u Rijeci… Urnebes. Krici i šaputanja. Munje s neba. Vulkanska vrućina, pa se nekoliko ljudi onesvestilo. Nužno je popraviti klimatizaciju ili napraviti novu dvoranu, preporučuje novinarka, postojeću zvezde poput Aleksandre Prijović šalju u ropotarnicu prošlosti. Za sve masovniju tešku industriju zabave i parkiralište biće Rijeci potrebno moćno postrojenje, možda, u širokom Grobničkom polju, kao što je i komercijalni centar iselila blizu Bakra u Kukuljanovo.

Antikvarnica Ex libris Željka Međimoreca na rivi priča je za sebe, čudesno je energetsko polje, te večeri su na sat i po, među policama sa hiljade ćutljivih knjiga uredno složenih od poda do vrlo visokog plafona, izveli neobičnu muziku Banda troje, Vesna Pisarević i dvojica gitarista, Ivan Kapec i Pavle Jovanović. Nema u knjižari famozni bekstejdž i kada je ušlo i posedalo pedesetak pristojnih, tihih i pažljivih slušalaca, nije bila potrebna policija za obezbeđivanje reda i mira, a trojka se jednostavno pokupila sa klupe ispred knjižare gde su se dogovarali i štimovali pa se pridružila svojim slušaocima. Ovde publika nije padala u trans, trezvena i samozatajna, pokazivala je oduševljenje aplauzom posle svake pesme. Stejdž je bio među knjigama, na istom nivou kao i publika, prisno i prijateljski, daleko od „megalomanske pozornice“ uzdignute poput Olimpa, po kojoj šibaju alarmantni svetlosni snopovi u raznim bojama, niti su muzičari bili glamurozno kostimirani i našminkani, nisu sevale gole noge i ostali erotski atributi. Nije bio nastup zvezda, već majstorija umetničkog muziciranja. Poznata u pop narodu Vesna Pisarević ovog puta se sa svojim kolegama bacila u nešto ozbiljnije, kako su bili najavljeni oni su „banda koja provodi muzička i zvučna razbojništva, zalazi u slobodne sfere zvuka i forme, te istražuje ono rubno unutar džeza“. Naglasili su da su ovaj koncert dugo pripremali oduševljeni što ga mogu izvesti baš ovde među knjigama. Izvodili su teške i komplikovane numere njihovog omiljenog saksafoniste Steve Lacy-ja, Art po tekstu Hermana Melvilla, po aforizmima George Braqea, sledili su muzički putopisi po japanskim ostrvim, a na kraju su završili sa But Beautiful Nat King Cola. Ta se muzika vrlo retko može čuti na radiju ili kakvom drugom masovnom mediju van specijalnih programa, i ma kako neobično delovala u odnosu na svakodnevnu konfekciju iz prenatrpane fonosfere, tokom posvećenog slušanja u Željkovoj knjižari izaziva katarzu. Razdragani slušaoci nekoliko puta su bisom ovu Bandu vraćali među sebe. Po završetku koncerta svima je osmeh bio na licu, a nekoliko njih je prešlo preko puta ulice do mora da izgustiraju utiske uz cigaretu zagledani u noć, brodove i tamne obrise Učke.

Još jedan u nizu zanimljivih muzičkih događaja u Ex librisu u sklopu muzičkog programa Jazz by the Book koji kreira Karlo Ilić, inače i urednik zapažene Ex librisove Jazz/Beat edicije.

Rijeka je dovoljno široka i u punom kapacitetu da primi i dobro upakovanu tezgu industrije zabave i umetničko muzičko istraživanje za koje je bilo taman toliko dovoljno novaca da se izvođačima pokriju putni troškovi i dnevnica. Publike ima za oba performansa. Za prvi, u vatrometu emocija, sentimentalnosti, plača, izliva i poplave ljubavi ulaz se plaća i karte se rasprodaju unapred, za drugi je ulaz besplatan. U oba slučaja publika je imala, doduše različit, ali jednako intenzivan doživljaj.