D-day, desant na Istru

PUTOPISI | Pregleda: 337 | Autor:

Iskre rata svuda su oko nas. Da li smo u potpunosti razumeli suštinu nacizma i da on nije tuđ evropskoj kulturi i njenim vrednostima

D-day, desant na Istru

Everybody’s talking about
Revolution, Evolution, Masturbation, Flagellation, Regulation
Integrations, mediations, United Nations, congratulations
All we are saying is give peace a chance
All we are saying is give peace a chance

Dajmo miru šansu ostaje izgleda sve uzaludniji poziv Johna Lennona od pre pedeset i više godina. Stalno su, i sve češće, ratovi oko nas. Jedne zaboravljamo, neke druge razgorevamo, a pred trećim strepimo. Lennon je pokušavao pesmom da skrene pažnju na nadolazeću apokalipsu, mi tupo, ne suprotstavljajući se čak ni mirnim protestima, idemo u susret sve ozbiljnijim upozorenjima da se sukob u Ukrajini može pretvoriti u grozomorni galop Valkira koji bi uništio civilizaciju.

Iskra rata u Ukrajini dugo tinja, još od završetka Drugog svetskog rata. Još jednu iskru rata ugasila je pre 79 godina Titova IV jugoslovenska armija NOR-a ovde u Istri i Slovenačkom primorju. Nameravali su da je kresnu saveznici planirajući da Balkan kao i Grčku gurnu u građanski rat ne bi li sprečili širenje komunizma, odnosno da bi porazili partizansku vojsku. Grčki komunisti (ELAS-EAM) bili su na domak pobede nad nacistima, oformili vladu, gotovo osvojili Atinu, ali suprotstavili su im se prvo Englezi podržavajući monarhističko-desničarske snage, pa kada su posustali nastavili su Amerikanci, saglasan je bio i Staljin. Rat je završen 1949. bombardovanjem napalmom komunista na planini Gramos, sledila je masovna emigracija, Grčka je ušla u NATO, u grčkom društvu su duboke političke podele ostale do danas. Naša iskra ipak se rasplamsala pedeset godina kasnije, devedesetih.

Već 79 godina se u aprilu i maju širom Evrope obeležava prigodnim proslavama završetak Drugog svetskog rata i oslobađanje od nacističke okupacije. Istra i Slovenačko primorje imaju još jedan razlog za slavlje – konačno su posle toliko vekova prisajedinjeni svojim etničkim maticama. Tada se iskovala čuvena parola Tuđe nećemo - svoje ne damo, i zabodeni su u zemlju granični kamenovi sa natpisima koji su u Evropi promenili političku geografiju – Tukaj je Slovenska zemlja, Tukaj je Jugoslavija. Sa Staljinom Tito je dogovorio da Crvena armija učestvuje u oslobađanju Beograda i Srbije (oktobar 1944.), bilo je hitno, jer znao je da bez „sjedanja u Beogradu“ ne može da dobije priznanje za ostale republike u željenim granicama. I 7. marta 1945. oformljena je i privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije koju su priznale Velika Britanija, SAD i SSSR. Sve vojne snage Tito upućuje na oslobađanje zapadnog dela Jugoslavije, Prvu Armiju kojom je komandovao general Kosta Nađ, Drugu sa generalom Pekom Dapčevićem, Treću sa generalom Kočom Popovićem i Četvrtu sa generalom Petrom Drapšinom.

 width=

Evo mene pred zgradom opštine sa venecijanskim arhitektonskim elementima na fasadi u Mošćeničkoj Dragi, pre podne kraj aprila 2024., sipi sitna kiša. Okupljaju se učesnici obeležavanja iskrcavanja jedinica IV jugoslovenske armije NOR-a 25. aprila 1945. na istočnu obalu Istre kod Brseča i Mošćeničke Drage. Nema među njima ondašnjih boraca, okončao im se životni vek, ispred opštine se okuplja vremešna, posleratna baby boom generacija, rođaci boraca i antifašisti. Ni njih nema mnogo. Riccardo Staraj, načelnik opštine i blues gitarista i pevač, u pozdravnom govoru naglašava da je nekada bilo toliko učesnika da je prostrana plaža Sipar prema kojoj sada ide naša kolona bila preplavljena ljudima. Nekoliko desetina šarenih kišobrana okuplja se oko obeliska podignutom na samoj ivici dodira mora i zemlje. Prigodni govor. Vraćamo se pod kišobranima do sale. Nekoliko govornika. Naglašava se da su desant izvršile dalmatinske brigade, podseća se na Pazinske odluke 1943. o prisajedinjenju Istre matici i na odluke AVNOJ-a o republici u sadašnjim granicama. Zahvaljuje se hrvatskim braniocima koji su devedesetih odbranili te granice. Ističe se da je borba protiv fašizma i danas vrlo aktuelna. Vokalni sastav Mareta nastupom okončava svečanost. Njihovu O bella ciao prihvataju svi u sali, prigodno je, mada nema onu snagu Give peace a chance Johna Lennona. Fotografišemo se…

 width=

U svojim sećanjima na ostrvo Vis 1945. Edvard Kardelj ističe da je podsticao i požurivao Tita da stvore vojnu formaciju koja će osloboditi hrvatsko i slovenačko primorje, Istru i Trst, jer u slučaju da pre stignu Englezi i Amerikanci, sudbina ovih oblasti za diplomatskim stolom bila bi upitna i ko zna kome bi bile dodeljene. Kardelj je bio kategoričan u stavu da Trst mora da pripadne Jugoslaviji, odnosno Sloveniji. Čerčil je zapretio da će na Jugoslaviju da baci atomsku bombu ukoliko Tito svoju vojsku ne povuče iz Trsta. Partizanske vođe imale su informaciju da postoji mogućnost da Amerikanci i Englezi, što je i Staljin podržavao, u zapadnim delovima zemlje oforme tzv Solunski front od jedinica kolaboracije sa nacistima, opremi ih oružjem i baci ih na komuniste, sledile bi podele na zapadni i istočni deo zemlje. Dotadašnji saveznici bili bi u novom ratu.

Početkom marta stvara se IV jugoslovenska armija sa komandantom generalom Petrom Drapšinom, političkim komesarom pukovnikom Boškom Šiljegovićem i načelnikom štaba generalom Pavlom Jakšićem. U njen sastav ušle su formacije dalmatinskih, prekomorskih, istarskih, goransko-primorskih, slovenačkih partizana. U početku je imala oko 70 hiljada da bi maksimalno dosegla do preko sto hiljada boraca. U njenom sastavu bilo je i preko deset hiljada Albanca, prisilno mobilisanih u zapadnoj Makedoniji i na Kosovu (zbog čega umalo nije izbila pobuna). Na suprotnoj strani bilo je sedamdeset hiljada nemačkih vojnika i oficira, plus hiljade ustaša, domobrana i četnika. Protivnička strana bila je odlično naoružana i nahranjena, a IV armiji osim boraca, nedostajalo je sve drugo, i oružje i municija i hrana. Saveznici su ih neredovno snabdevali. IV armija otvorila je front od istočne Like, Lapačkog i Krbavskog polja, Bihaća, zapadne Like, Gospića, hrvatskog primorja, Karlobaga, Paga, Senja, Ogulina, Suhe krajine, Raba, Crikvenice, Kvarnera, Bakra, Sušaka, Rijeke, Istre, Pule, Pazina, slovenačkog primorja, Lokve, Mrzle vodice, Klane, Ilirske Bistrice, Postojne, Kočevja, Vrhnike, Ljubljane, Trsta.

Desant na istočnu obalu Iste izvršen je sa Cresa iz pristaništa Beli po jakoj buri i kroz minska polja između ostrva i rta. U akciji je bilo 60 brodova: 4 naoružana broda, 1 bolnički brod, 10 patrolnih čamaca, 7 motornih splavova, 27 motornih jedrenjaka i 11 leuta. Imena jedrenjaka i leuta bila su: Anđelko, Božidar, Dalmacija, Frankopan, Ilirija, Ivan Krstitelj, Jablanac, Jadran, Junak, Labud, Lahor, Morava, Mosor-Vis, Naprijed, Nikola, Novalja, Omladinac, Pag, Privlaka, Rava, Sv. Anđeo, Sv. Ivan, Tonka, Venera, Vilfan, Vitez, Zrinski, Anton, Plavno, San Antonio, Stella, Sv Josip, Sv. Marija, Zora... ostali brodovi i čamci bili su označeni vojnim šiframa. Za dva dana prebačeno je 5.200 ljudi sa naoružanjem, dve baterije topova, vod minobacača, preko hiljadu konja.

 width=

Nagledali smo se filmova o raznim desantima na Atlantiku, Pacifiku, nekim delovima Mediterana, ali se o desantu na istočnu obalu Iste u široj javnosti malo znalo. Malo se znalo i o frontovskom podvigu IV jugoslovenske armije, a to je bio zapravo jedan od najvećih i najznačajnijih partizanskih ofanziva u celom ratu i verovatno najveća pobeda bez koje ondašnje Jugoslavije, ali i Slovenije i Hrvatske ne bi bilo.

Želeo sam da se detaljnije informišem o tom događaju i pronašao sam najiscrpniju studiju na preko pet stotina stranica, sa mnogim fotografijama i mapama, naslov je Oslobođenje Istre, Slovenačkog primorja i Trsta 1945. autora dr Uroša Kostića.

Nemci su posle kapitulacije Italije okupirali Istru i utvrdili je poput bastiona. U udarnoj formaciji bilo je 15 hiljada nemačkih mladića, svi 1926. godišta, dakle dvadesetogodišnjaci. Gubici IV armije u riječko-tršćanskoj operaciji bili su 1.643 poginula i 5.269 ranjenih. Gubici neprijatelja bili su 17.865 poginulih i 52.458 zarobljenih. Zaplenjeno je 22 tenka, 700 topova, 400 minobacača, 1.444 mitraljeza, 2.099 puškomitraljeza, 1.444 automata, 32.005 pušaka, 535 kamiona, 120 automobila. Navodim detaljno ove brojke da bi se shvatilo kakav je to ratni sudar bio, a iz svih ovih hiljada cevi pucalo se sa hiljadama metaka i granata na partizane.

 width=

Nemce opčinjava Mediteran, nije ih samo Niče zvao na brodove! i na južna mora! Hrlili su i hrle ka njemu i kao turisti, a u Drugom svetskom ratu na tenkovima i kao Valkire. Na obalama severne Afrike tukli su ih Britanci, ali na Jadranskom moru naciste su pobedili jugoslavenski partizani (O bella ciao). Neminovna je borba, smatrao je Kami, između nemačke ideologije i sredozemnog duha i tradicije, između kolonizacije masa i altruističkog individualizma.

Vremena su se, međutim, promenila, klima se menja, Kamijev Mediteran se promenio, na obalama su mase migranata, Kinezi dolaze, izraelsko-arapski rat ne jenjava, tehnologija robotizuje, masovne komunikacije osamljuju i redukuju ljude, nema više vremena za razmišljanje, prsti lete po raznim tipkama, a vrlo blizu su i na sve strane su orozi, droge su prodrle u elite. Ratoborna desnica vlada Evropom, ali i na Mediteranu. Sve više se mislioca pita da li je u potpunosti istražena suština nacizma, da li se shvatilo da on nije tuđ evropskoj kulturi i njenim vrednostima i da li se pred talasima migranata mogu efikasno preduprediti ksenofobične reakcije, lokal-patriotski nagoni i rasna mržnja? Postavlja se legitimno pitanje kako odbraniti integritet i identitet, a da se Evropa ponovo ne sunovrati kao u Drugom svetskom ratu? Ovog proleća u javnim raspravama u Rijeci na tribinama povodom oslobođenja Rijeke i Istre 1945. postavlja se pitanje da li je to bilo oslobođenje ili okupacija sa režimom koji je poterao u beg i emigraciju na hiljade autohtonog stanovništva? Dugo je posle rata granica između Italije i Jugoslavije bila više mesto mogućih sukoba, nego li mesto susedskog susreta.

Očigledna ubrzanja najgorih scenarija, i hipnoza koju izazivaju, aktivističku i protestnu pesmu John Lennona Give peace a chance pretvaraju u kabaretski Schlager

All we are saying is give peace a chance

 width=

Foto:

1.Pod kišobranima se okupljamo oko obeliska na plaži Sipar

2.Ukrcavanje jedinica 9. divizije u luci Beli na Cresu za desant na Istru

3.Grupisanje neprijatelja pred frontom IV armije

4.Prvi dan desanta na istočnu obalu Istre

5.Borbe 9. divizije na obali

6.Vokalni sastav Mareta peva O bella ciao

Komentari





Prepišite ovaj kod

Komentari (0)

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem