Leto

Leto samo što nije počelo. Ante portas!

Da li su ova poslednja leta ono leto na koje radosno mislimo kada se blaženo smeškamo i jedva čekamo da uronimo u njega? Kada nas očekuju sloboda, raskomoćena tela, djevojke u ljetnjim haljinama, bose noge, putovanja, plivanja, susreti, reke, mora, jezera, pesak, stene, šume, livade, planine, plavo beskrajno nebo, igre boja i šarenilo, dugi dani, letnja jutra, senke i svetlosti predvečerja, tople noći, malo ludila pod mesečinom, smeh i obest, ljubav, plodovi zemlje, letnja kuhinja, i iznad svega

Bezbrižnost

Laka nestašna nepromišljena bezbrižnost .

Možemo li pred ovim letom koje dolazi da budemo bezbrižni?

Šta to beše leto?

Šta to beše bezbrižnost?

Svojevremeno je (pre Tačer-Regan desničarskog zaokreta) čuveni Klub Mediterane reklamirao po celom svetu svoja letnja sela po obalama i ostrvima Sredozemnog mora sa tri SSS – Sun, Sea, Sex… Namera je bila (i uspevalo je) da se dva i po letnja meseca sa nepoznatim ženama i nepoznatim muškarcima uz zabavu za sirotinju na obali morapretvore u raj na Zemlji. Dok je trajalo stotine hiljade ljudi ih je sledilo, srednja klasa je bila u usponu.

Gradovi su se praznili, sve bi zastalo, mi, novinari govorili smo da je stiglo vreme kiselih krastavaca, da će nam novine biti prazne, nema ni koga da intervjuišemo, svi su na odmoru i niko ne čita novine, padaju tiraži, pada gledanost televizije i slušanost radija.

Ta leta su podrazumevala vesele pesmice poput Beach Boysa, Help me, Rhonda, Sloop John B ili Mungo Jerry In the summertime, one koji su ostajali u gradovima pokrivao je The lovin’ Spoonful sa pesmom Summer in the city, nije ni danas izgubila na aktuelnosti

Svuda naokolo, ljudi izgledaju polumrtvo

šetaju po trotoaru, užarenijem od glave šibice

Ali noću je drugi svet

Izađi i nađi devojku

In the summer… in the city…

In the summer… in the city…

Ipak, najbolji muzički okvir za dugo, toplo leto u vreme Hladnog rata bila je pesma Luja Armstronga Summertime (reči neću da prevodim, ubeđen sam da ih sve generacije znaju na pamet)

Summertime and the livin’ is easy
Fish are jumpin’ and the cotton is high
Oh, your daddy’s rich and your ma is good lookin’
So hush, little baby, don’t you cry

Poenta je u livin’ is easy… baby, don’t cry... kada ti je tata bogat, a mama lepa… Vremena su se, međutim, menjala, pa je i Dženis Džoplin sa ovom pesmom, u svojoj dinamitnoj interpretaciji, nagovestila dolazak atomski eksplozivnog doba.

Na mom nomadskom putu zatekao sam se u Rijeci, na plažama vidim muškarce bele kao sir kako u kupaćim gaćama zimogrožljivo dugo stoje do kolena u moru lica crvenog pred sunčanicom, žene koje nemilosrdno lica i grudi izlažu suncu u sred podneva, gde god da se okrenem ukočene glave s naočarima za sunce kao kornjače kada se sunčaju. Naočari za sunce, naočari za sunce, nigde očiju. Noću ulice već ključaju letnjom vrevom i dokolicom, dojučerašnja deca, sada momčići i devojke razleteli se, od njih se ne vide ni golubovi, niti galebovi. Riječku luku štiti lukobran dugačak preko dva kilometara, tzv Molo longo, a pruža se daleko od obale. Noću mi izgleda kao da je grad ispružio ruku preko mora, i na zidu su načičkani zagrljeni ljubavni parovi, opšte mesto za ovo doba godine i priliku, devojke u grupama što ćućore u beskraj, ali i usamljene mlade žene leže rasute kose po toplom betonu, pri šumu talasa i u slanom vazduhu, zagledane u zvezde – par exellence dodir metafizike.

Ipak svi osećaju da je krenulo po lošem. Reklame jesu vesele, pršte sa mobilnih, ali van njihovog dometa stvarnost nije vesela, a mediji i društvene mreže su pregrejani. Iako je informativni snop smućkan sa efemernim doživljajima i priključenijima efemernih likova, ključanje svi primećuju. Leto je inače pretvoreno u turističke aranžmane, agencije prodaju vaše leto na osam dana, na deset dana… avioni, aerodromi, autobusi, klimatizovani košmari.

Šta to beše leto? Šta to beše bezbrižnost?

U zebnji se pitamo šta će biti sutra…

Početak je leta, a zebemo…

(6. jun, 2025.)