Da li smo mi normalni

Cirkus putuje dalje, nastavlja se poništavanje vrednosti i ove godine. Upravo je objavljeno da je novinar Zoran Kesić, koji je stvarno hrabar, nagrađen nagradom za izmišljenu hrabrost Aleksandra Tijanića. Zanimljivo je da li će je Kesić, moralno nepotkupljiv, i primiti!?

Yucom je još 2005. objavio „javni dosije-protiv zaborava“ o liku i delu Aleksandra Tijanića, poslušnog saputnika svake vlasti i moći, koji je Miloševića uzdizao kao „bengalskog tigra“, Miru Marković dizao u nebo kao vrhunsku intelektualku, novinare napadao dok je bio u vladi Mirka Marjanovića da su golubovi koji seru po svakom, i upozoravao mesec dana pred 12. mart 2003. da Srbija neće preživeti, ako Zoran Đinđić preživi.

Aleksandar Tijanić je bio "hrabar" samo prema Zoranu Djindjiću, pred ostalim moćnicima bio je na kolenima.

Izuzetne profesionalce svakako treba nagraditi, samo AT nagrada za novinarsku hrabrost je smišljena da bi se AT rehabilitovao. Nisam poznavao veću kukavicu od njega među novinarima. Bio sam u prilici da ga gledam kako treperi, kako se znoji i dodvorava sitnim gradskim kriminalcima, kako se udvara moćnicima i poslušno svoje talente stavlja u njihovu službu (i iz straha i za novac). Onaj bučni i apoplektični ton u njegovom vokabularu bio je buzdovanska agresija po nalogu sa vrha, ili iz dubine, za medijsku likvidaciju, a ne hrabrost. Nije to bio jezik polemike, već nasilja, vređanja i pretnji. Kada je Ružica Đinđić 2008. najavila da će javnosti otkriti neka svoja saznanja o atentatu na Zorana Đinđića, AT, tada na rukovodećoj funkciji RTS, zapretio joj je u jednom tabloidu da će biti izložena njegovoj medijskoj kampanji od koje joj neće biti dobro. U svom jeziku i nastupu u javnosti AT je bio okoreli radikal, ostale njegove pozicije bile su samo kamuflažne uloge. Nedostatak našeg sistema vrednovanja jeste da nasilničko ponašanje i osionost shvatamo pozitivno, kao hrabrost. Slika koju je gradio o sebi kao malom bednom i siromašnom novinaru jeste ironija, treba se obavestiti oko kolike vrednosti je bila ostavinska rasprava posle njegove smrti.

(15. decembar 2024.)