Mask i Markuze

ESEJ | Pregleda: 687 | Autor:

Pred novim, civilizovanim varvarstvom

Ilon Mask i Herbert Markuze

Ilon Mask se baš uplašio i upozorava i institucije i javnost da veštačka inteligencija ima potencijal da uništi civilizaciju. Njegovo upozorenje bi trebalo ozbiljno razmotriti, jer je vrlo dobro upoznat sa dosadašnjim radom na razvoju veštačke inteligencije, i sam je upotrebljava u svojim tehnologijama, programima i medijima. Zahteva da se dalji razvoj na Al obustavi makar na šest meseci i da se podrobno sagledaju svi njeni aspekti, ali i da se razviju modusi i normativi za njenu kontrolu.

Da li će nove tehnologije doneti više dobra, nego zla nije samo retoričko pitanje, već je Damoklov mač isukan nad celom planetom. I sve se ubrzava, odigravaju se nagli skokovi u razvoju pa postoji mogućnost da čovečanstvo jednostavno neće imati vremena da se odbrani od onoga što je samo stvorilo. Tehnološki napredak u prirodi budi sile sa kojima je ishod borbe neizvestan. Još na početku razvoja industrijske revolucije mnogi su književnici, mislioci upozoravali da nove tehnike sa sobom donose i mogućnost velikih nesreća i za društveni život i za zdravlje čoveka. Naravno, bio je to glas vapijućeg u pustinji, nemoguće je bilo zaustaviti tu faustovsku zahuktalost zapadnog sveta i trijumf u pobedama nad prirodnim silama i nužnostima. Staviti ih u svoju službu bio je izazov koji se nije mogao odbiti. Volja za moć je bila energija civilizacijskog razvoja i uspona.

Nekoliko godina pre nego da se Mask rodi u Pretoriji (pre 60 godina), filozof nemačkog porekla u Americi Herbert Markuze objavio je proročko delo Čovek jedne dimenzije u kojem je upozorio na sve opasnosti tehnološkog razvoja zapadne civilizacije pred kojima danas Ilona Maska hvata strah. Naravno, da niko od moćnika, vlasnika profita, upravljača državnim i vojnim korporacijama nije obratio pažnju na to delo, niti se zamislio nad njegovim zaključcima. Tehnološki napredak išao je ruku pod ruku sa jačanjem vojnog kompleksa i u uslovima hladnog rata, sukoba velikih sila, i u osvajanju i odbrani geostrateških sfera. Konačno moćnike sveta nikada nije bilo briga šta filozofi misle.

Dramatični Markuzeovi opisi pretvaranja čoveka u funkciju birokratskih, tehnoloških i potrošačkih sistema činili su se tada preteranim, filozofskim mračenjem, pesimizmom i da ipak ne može da bude toliko loše da čovek ne može da bude srećan i veseo, da gaji svoju ljudskost, niti da je uopšte moguće uskratiti mu mogućnost nazvanu po američki liberty and pursuit of happyness. Verovalo se da su ljudi dobri, a razum uvek budan. Upravo je tu veru Markuze stavljao u sumnju, tražeći da se ne zavaravamo – Đavo je uvek budan. Tvrdio je da nastaje društvo bez opozicije, da se društvo pretvara u masu izvršioca, a da su sredstva kontrole i forme dominacije tako jake da više niko neće biti ništa drugo do odlivak delića potreban za nesmetani rad jedne totalitarne mašine. Princip zadovoljstva se podvrgava principu smrti koji se otima kontroli razuma i sva društva vodi neminovno u nestajanje.

Tih godina nad svetom se nadvila opasnost od atomskog uništenja, bilo da velike sile zarate, bilo da dođe do kvara kakve atomske centrale. Sve te mogućnosti su danas sa sukobom Amerike i Rusije preko Ukrajine, te sa velikim atomskim kapacitetima Kine, Indije, Irana, pa i Severne Koreje još opasnije i još prisutnije. A da se kompletni mehanizam tog mrtvačkog plesa oteo kontroli Markuze ustanovljava već na početku svoje knjige pitanjem:

“Ne služi li pretnja atomskom katastrofom, koja bi mogla zbrisati čovečanstvo, očuvanju baš onih snaga koje perpetuiraju ovu opasnost?“

Hoće reći da se rulet ne može zaustaviti i da je život na rubu opasnosti naša sudbina.

Sa malim izmenama ovo pitanje se može sarkastično postaviti i Ilonu Masku, 60 godina kasnije:

Kako zaustaviti nešto, u čemu i sam zdušno učestvuješ, bez namere da odustaneš?! Ono što hoćeš da staviš pod kontrolu, sam si bez ikakve kontrole razvio.

Davno je rečeno da čovek igra na grotlu vulkana, očigledno da mu se dopada i da ne namerava da stane. Pre 60 godina je Markuze upozorio na fatalni razvoj koji danas brine Maska: na sve veću iracionalnost celine, na suvišnu i restriktivnu produktivnost, na potrebu za agresivnom ekspanzijom, na konstantnu pretnju ratom, na intenziviranu eksploataciju, na dehumanizaciju. Niko se svemu tome nije suprotstavio, naprotiv još više su sastavni deo egzistencije čitavog čovečanstva.

Markuze je predvideo:“Ništa ne ukazuje da će biti kraj… Ekonomske i tehničke sposobnosti postojećeg društva su suviše velike da bi dopustile koncesije…“

I izgleda da se njegova konačna dijagnoza obistinjuje:

„dugi period varvarstva lako bi mogao biti kontinuirano carstvo same civilizacije“.

Ilon Mask voli da čita knjige, Markuzeova Čovek jedne dimenzije bi ga učvrstila u uverenju da bi trebalo preduzeti mere u očuvanju civilizacije pre nego što bude zaista kasno. Ipak ima moć koju 99 posto čovečanstva nema.

Inteligencija čoveka u formi filozofije nadmašuje veštačku inteligenciju i čini ga slobodnim. Konsultacija s njom smanjuje hazarderske rizike.

Komentari





Prepišite ovaj kod

Komentari (0)

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem