Amerika je birala Mobutua, Jugoslavija - Lumumbu
Rat za rudna bogatstva i moć: Mobutu Sese Seko i Patris Lumumba
Ulica žila kucavica Karaburme ponela je ime Patrisa Lumumbe pre šezdeset i više godina i pravo je čudo kako joj taj naziv novi kumovi ulica i trgova nisu strgli posle petog oktobra dve hiljadite. Prethodni kumovi bili su komunisti, a novi kumovi - novokomponovani antikomunisti. Komunisti su imali distancu prema Zapadu i kapitalizmu, a mnogi od novih predstavljali su se upravo kao prozapadni neoliberali. Likvidaciju Lumumbe koordinisano su izvele službe vodećih zemalja Zapada. A ubrzo su, kako najnovija istraživanja posle 60 godina otkrivaju, i ondašnjeg generalnog sekretara OUN Daga Hamaršelda poslale da Lumumbi pravi društvo u zemlji senki.
Evropi je Patris Lumumba zasmetao jer im je javno pred celim svetom rekao da „nećemo više biti vaši majmuni“, i da će zaustaviti eksploataciju resursa svoje zemlje od strane velikih rudarskih kompanija i okončati ropstvo. Hamaršeld je pokušao da spase tek osvojenu nezavisnost Konga, razbijanje zemlje (secesija Katange) i povratak u status kolonije. Platio je životom.
Demokratska Republika Kongo se rasprostire na prostoru veličine Zapadne Evrope, deveta zemlja na svetu po veličini, druga po bogatstvu svojih ruda, sa oko 14 miliona stanovnika. U Kongu se nalaze najbogatija nalazišta bakra, kobalta (pored litijuma jedan od najređih metala na planeti), nikla, kadmijuma, kalaja, kaučuka, dijamanata, plus retkih minerala potrebnih za izradu električnih automobila, baterija, kompjutera, solarnih ploča….
Bez uranijuma 235 iz Konga, Amerika ne bi mogla da napravi atomsku bombu i bombarduje Hirošimu i Nagasaki. Bez bakra ne bi imala dovoljno municije za rat u Vijetnamu, ma ne bi mogla ni metak da opali. Svaki rat na planeti u 20 veku je vođen sa mineralima iz Konga. U jednom Tesla automobilu ima 50 kg litijuma i 7,5 kg kobalta. Ajfon je takođe nemoguć bez ruda iz Konga.
Kongo je bio suviše vredan da bi Zapad dopustio da stvarno bude nezavistan, potpuno svoj, plašili su se prodora Sovjeta. U naglom procesu dekolonizacije posle Drugog svetskog rata, Afrika, a posebno Kongo, postali su neuralgično poprište hladnog rata.
Nedavno je kod nas objavljeno monumentalno delo „Kongo - epska istorija“ belgijskog arheologa, istoričara kulture i politikologa Davida van Rejbruka u prevodu Jelene Stakić. Ispričao je sudbinu Konga od praistorije, preko trgovine robljem i belgijskog kolonijalnog terora, do neuspelog pokušaja oslobađanja, krvavih građanskih ratova, masovnih silovanja, diktature predsednika Mobutua koji je preko 30 godina korupcijom pljačkao i doslovno uništio zemlju i ustupio je na milost i nemilost velikim silama i rudarskim kompanijama, pa do prvih godina 21. veka kada građani Konga masovno putuju u Kinu u potrazi za što jeftinijom robom koju zatim preprodaju svojim još siromašnijim sunarodnicima.
Krajem prošle godine novinar Gardijana Stjuart Džefris intervjuisao je belgijskog reditelja Johana Grimonpreza koji je završio dokumentarni film „Soundtrack to a Coup d’Etat“ (15. novembar 2024.). Najavljuje se da film otkriva vanredne istine hladnog rata – državne udare, kolonijalizam i sav taj džez. Ovo je film o suštini stvari. Došlo je vreme da kopam po prošlosti svoje zemlje, izjavljuje reditelj i skida sa nje pozlatu i otkriva krvoločnu surovost „najcivilizovanijih zemalja“ na planeti – Kongo je bio dugo silovan i pljačkan zbog svojih ruda. I još uvek je… i ne mislim da je metaforički silovan! Ako napravite mapu istočnog Konga gde su rudari i statistiku koliki je broj silovanih žena, u odnosu su jedan prema jedan“.
Grimonprez naglašava podudarnost između rasističkih linčovanja i aparthejda, te borbe crnih Amerikanaca za ljudska prava (Malkolm X, Luter) u južnim američkim državama i represije belih kolonizatora u Kongu, sve do ubistva prvog kongoanskog demokratski izabranog crnog afričkog premijera. Lumumba je bio za afričke prilike vrlo obrazovan, mlad (u vreme proglašenja nezavisnosti i svoje smrti - 35 godina), visok, gorljivi afrički nacionalista pod uticajem pan-afričkih ideala premijera Gane Kvame Nkrumaha. Elokventan i harizmatičan, milioni sunarodnika i Afrikanaca su ga obožavali. Dolazi na vlast u tek stečenoj nezavisnosti, u zemlji opustošenoj kolonijalnom eksploatacijom. U vreme vlasti belgijskog kralja Leopolda Drugog računa se da je satrto preko deset miliona Kongoanaca, preko polovine populacije, u surovoj eksploataciji u rudnicima i na plantažama kaučuka i pamuka. Ima teorije da su u Zapadnoj Evropi veliki proces prosvetiteljstva i uopšte kulturni napredak bili mogući jer je sav svoj ološ, probisvete i primitivce poslala u Afriku, Aziju i Amerike.
Reditelj otkriva da su Amerikanci pogrešno Lumumbu procenili kao „komunistu“, kao „opasnog crvenog“, on je bio crni nacionalista kao i svi drugi afrički lideri i želeo je samo da svoju domovinu izvuče iz kolonijalnog ropstva. Između odgovornog, obrazovanog, poštenog, nekoristoljubivog, posvećenog svojoj naciji Patrisa Lumumbe i prevaranta, diktatora, pljačkaša, korupcionaša, suludog Mobutua, Amerika je podržala ovog drugog, a prvom upriličila likvidaciju. Nije joj to bilo prvi put da podrži razbojnike i razbijače države (od boljševika do Hitlera), niti poslednji. Ajzenhauer, predsednik Amerike, države koja ceo svet podučava ljudskim pravima, taj atlantski džentlmen, javno se i bahato ponadao da će Lumumba upasti u neku reku punu krokodila i odobrio je njegovo ubistvo. Kakva ljudska prava za Crnce i Crvene! Organizacije su se prihvatili čuvena braća Džon i Alen Dals. Prvo su poslali CIA-agenta „Džoa iz Pariza“ koji je sa sobom poneo razne otrove i pokušao je s doturanjem zubne paste premijeru u kojoj je bio ubačen virus smrtonosnog zapaljenja mozga. Nije prošlo.
Uspešnija je bila legendarna službenica MI5 čuvena Dafne Park okićena najvišim britanskim ordenjem. Nagovorila je predsednika Kasavubua da razreši premijera Lumumbu i ministre, da zatim raspusti parlament koji se usprotivio razrešenju, a onda je na scenu stupio 29-godišnji pukovnik Mobutu, utegnut u napirlitanu uniformu, sa naočarima za sunce, do tada navodno prijatelj i poštovalac Lumumbe i proglasio državni udar. Tek tada se otkrilo da je bio tajni američki čovek i svi američki predsednici će ga podržavati u narednih 30 godina njegove diktatorske i destruktivne vlasti. MMF mu je omogućavao kredite koje je on pedantno i gotovo javno prebacivao na lične račune, a zaduživao narod i zemlju. Američke administracije su tolerisale i koristile se građanskim ratovima koje je Veličanstveni Mobutu izazivao, palio je i žario u narodu koji je na 14 miliona imao 15 fakultetlija i nijednog koji se razume u državnu upravu, nisu im smetali tiranija, niti masovni progoni i iseljavanja stanovništva. Pravili su se da ne vide da veša neistomišljenike, a ni njegove vlastodržačke perverzije, gotovo sve supruge ministara bile su mu ljubavnice, hladnokrvno su gledali kako jedan psiho sistem uništava i ljude i društvo.
Mobutu hapsi i muči Lumumbu i ministre, predaje ih secesionisti Čombeu, koji ih sa belgijskim oficirima i plaćenicima strelja, zatim ih otkopavaju iz plitkih grobova i rastvaraju u sumpornoj kiselini. Ajzenhaueru se ispunila želja, zaključuje Johan Grimonprez. Brisel je neke od tih oficira na početku 21. veka ispratio u penziju sa visokim odlikovanjima za lojalnu službu domovini. I Čombe i Mobutu za svo vreme na vlasti bili su okruženi stranim, belim savetnicima.
U dokumentarnom filmu pojavljuju se giganti džeza – Luj Armstrong, Koltrejn, Art Bleki, Kvinsi Džons, Majls Dejvis, Nina Simon... sve njih je američka vlada slala u Afriku kao meku moć ne bi li osvojila duše Afrikanaca. Kada je Armstrong shvatio da je instrument kolonijalne politike, a istovremeno skupljač i sejač informacija za CIA, pobesneo je i jedno vreme je želeo da napusti Ameriku i preseli se u Ganu. Velika nada Afrikanaca,Lumumba, ubijen je upravo u zlatnom dobu crnog džeza! Uz njihove javne nastupe širom Afrike.
Mučko ubistvo Lumumbe u Beogradu je izazvalo masovni bes, preko sto hiljada građana je demonstriralo i demoliralo zgradu belgijske ambasade. Tadašnja država je podržavala dekolonizaciju „Trećeg sveta“, suverenitet nad svojim resursima, i ulici na Karaburmi, partija i radni narod dali su ime velikog afričkog borca za slobodu naroda i nezavisnost zemlje. Lumumba je bio naš, a Čombe, podli krvnik, njihov, demonska lutka kolonijalnih sila.
(12. januar 2025.)
